Истински хероји често долазе из сенке, тихо, и претварају се у јунаке онда када је најпотребније. Управо је такав био Бајинобаштанин Радиша Рашо Илић који је због својих одбрана у важним тренуцима био миљеник навијача Партизана.
Радиша Илић пронађен је мртав у 47. години у својој Бајиној Башти, а фудбалска јавност опрашта се од голмана који је највећи део каријере провео у црно-белом дресу.
Стрпљиво и тихо чекао је да постане први голман Партизана када је стигао 1998. године из Ужица, да би касније постао и херој београдског тима.
Ударац од Роналда
Илића ће навијачи памтити по многим важним одбранама, али и по великој борбености и ударцу који је примио од Кристијана Роналда.
Партизан и Спортинг састали су се у Купу УЕФА, а тај сусрет завршен је резултатом 3:3. Црно-бели обезбедили су друго коло, али утакмица ће остати упамћена по нечем другом.
Роналдо је закаснио на једно убацивање и тада је копачком ударио у главу Радишу Илића.
Пре свега човек
Илић је из Партизана отишао 2003. године у Национал из Букурешта, али се тамо није прославио. Уследио је повратак у Србију, конкретно одлазак у Борац из Чачка за који је уписао 43 наступа.
У периоду од 2006. до 2009. играо је за ОФК Београд где су га навијачи такође обожавали. Љубав је била обострана, али и поштовање.
У тешким тренуцима за Романтичаре, Илић је знао да пре свега буде човек. Када је навијачима било тешко због лоших резултата он је проводио време са њима и показивао им колико му је стало до њих.
Играо је и за Пансераикос, па се потом вратио у Чачак, а онда је уследио повратак у црно-бели дрес 2010. године.
Како је Радиша постао херој Партизана
Пред повратак Илића у Партизан, гол је чувао Младен Божовић који је средином 2009. оборио рекорд српског фудбала са највише минута без примљеног гола.
После те успешне сезоне Божовић је отишао у Видеотон и то је отворило место Радиши Илићу.
Црно-бели почели су квалификације за Лигу шампиона, а утакмице са Андерлехтом прославиле су Илића. После реванша у Београду (2:2) уследио је и реванш у Бриселу истим резултатом, па су тако питање победника морали да одлуче пенали.
Илић је стајао на голу, а фудбалери Андерлехта промашили су чак три пенала. Навијачи су волели да се шале са Илићем и истичу да је његова дуга коса збунила противничке играче, а онда су га још више заволели када је одлучио да промени тада већ чувени имиџ.
„Био сам негде на пола да се ошишам и то сам дефинитивно одлучио после утакмице у Бриселу. Ослушкивао сам и шта навијачи кажу и они су ми помогли у одлуци, јер поштујем њихово мишљење“, рекао је Илић.
Љубав Илића и црно-белих осликала се и доласком Владимира Стојковића.
„Ти си први голман Радиша“, певали су навијачи Партизана и тако пружали подршку свом хероју који их је одвео у Лигу шампиона.
Хумска је била и последња станица у играчкој каријери, али је касније радио и као тренер голмана у првом тиму Партизана. Био је члан стручног штаба репрезентације коју је водио Славољуб Муслин.
Другачији од свих
И у данима када је то могао да буде никада се није понашао као фудбалска звезда, а осим тога био је другачији по много чему од осталих фудбалера.
Његов укус за музику често је био тема, а својој љубави према метал музици остајао је доследан.
У тинејџерским данима у својој Бајиној Башти постао је „Металац“ слушајући чувену „Металику“, а касније је како је једном приликом истакао волео и тврђе звукове, али и песме Дарка Рундека.
Извор: sputnikportal.rs