Туристичка сезона у Бајиној Башти је у јеку. Мимо свих реалних разлога за то. Снега нема, температуре нису за купање у Дрини, а ни датуми нису баш повољни за туристичке акције у нашој малој чаршији. Ипак, један датум је битан. 29.03. 2026. Датум локалних избора у Бајиној Башти.
Углавном је Бајина Башта привлачила туристе због Таре, Дрине, језера, ракије, добре клопе… свега нечег лепог што један крај може да понуди и нормалан човек да пожели. Кажем, углавном, јер последњих година све је постало ненормално, па је и туризам добио неку тотално другачију димензију.
Колоне туриста, већином из околине Лознице и Шапца, али и других градова у близини Бајине Баште, пристижу у чаршију. Не занима ове госте ни плажа, ни смештај. Њихов план пута је јасан: од куће до куће. Програм боравка: кампања СНС. А како је наш човек увек био добар домаћин, дочекују их локални партијски другари, да им показују где треба да иду, јер им орјентација није баш јача страна.
Логично је, одете негде на одмор, путовање, локалци вам нуде свакакве сувенире, излете, храну која је специфична за тај крај. Неки вас чак и за рукав вуку да купите по нижој цени. Е овде је све наопако (као и иначе њихова политика), јер ови који долазе, нуде локалцима свакакве ђаконије. Чак и за рукав вуку. Не спуштају цену, него је дижу.
Понуда је широка: бела техника, огрев, асфалтирање прилаза до куће или штале, новац, а од ове туристичке сезоне и ново у понуди, померање на листи за операције, па чак и бање. А зашто и не би била, јер не иде то из њиховог џепа, него од пара пореских обвезника. Замислите ситуацију, дође вам особа, извади вам паре из џепа(ви то све видите), понуди да вам од тих пара купи фрижидер и онда вас убеђује да вам је он то купио. И плус, држи говор како се никад боље није живело и да ће бити још боље, само ако заокружите праву листу. Нестварно, заиста!
На све то личи, само на кампању, не. То је нека врста покретне пијаце. Све има своју цену, само се курс мења од прага до прага. Само што то није она права цена, јер права цена је неизмерно већа. А она се мери будућношћу њихове деце, унука, па и њих самих. Трговина људским душама. Пакт са нечистим силама.
Посебна погодност за „госте“ је што не морају да остану. Нису они ти који ће ће живети овде и после избора. Неће се возити тим путевима. Неће бити ту када фрижидери и шпорети почну да „цркавају“.
А Бајина Башта? Она свакако остаје. Живи и даље. Са списковима. Са памћењем. А најгоре од свега, са горким укусом који остаје након што је неко упорно убеђује да вреди онолико колика је цена једног кућног апарата. И што је „туристичка понуда“ богатија, то је увреда већа.
Чаршија зна и памти ко је све био, шта је имао у понуди и одакле је дошао. Трагови не нестају иако је изборни караван отишао даље. Ти исти „домаћини“ остају да живе заједно са свима нама и после кампање.
Ово више није питање политике. Ово је питање достојанства.
Како на крају обично и бива, овакав вид „туризма“ неће и не може донети никакву трајну корист. У питању је само краткорочна добит и дугорочан презир. Наша чаршија је мала, памте се сви „домаћини“ и њихови помагачи. А систем који мора да доводи људе са стране, како би народу објаснио за кога треба да гласа, не побеђује – он само одлаже неминован крај.
Бајина Башта ће, наравно, као и увек, преживети и ову „туристичку“ сезону. Питање је само ко ће кога моћи да погледа у очи и ко ће смети слободно да прошета корзоом наше лепе мале чаршије.