Друштво Екологија Најновије вести

Да ли ико чисти Национални парк на Тари?

Прошле године навршило се четири деценије од проглашења Националног парка Тара, као подручја које је под заштитом државе. Ипак, проблем одношења комуналног отпада на тој планини и даље није решен у потпуности. Разлог је бирократске природе, јер једним делом Таре газдује Општина Бајина Башта, а другим, мањим делом, Град Ужице, кажу за Нову економију у управи Националног парка Тара.

Ранко Милановић из управе Националног парка Тара, каже да проблем одношења отпада није решен у забаченим селима Јагоштица и Растиште. Ова села, која су позната по својим атрактивним природним лепотама, у својим емисијама Сасвим природно на Радио телевизији Србије, често помиње новинар Јован Мемедовић.

Милановић објашњава да се недавно разговаралао са представницима Града Ужица, како би се решио проблем одношења смећа са Калуђерских бара, туристичког насеља на Тари које већим делом територијално припада Граду Ужицу. Комунално предузеће из Бајине Баште „12. септембар“ би, како додаје, уместо ужичког „Биоктоша“, односило то смеће, а посао би се фактурисао на надлежну градску управу.

Према Милановићевим речима, одношење смећа са Таре обавља се два пута недељно, а у јеку туристичке сезоне и чешће. Ипак, акције чишћења на Тари понекад самостално организују и грађани.

Реч је о Милану Милетићу, менаџеру и повратнику из иностранства који је закупио и рестаурисао планинарски дом на Предовом Крсту, делу Таре до код се стиже кањоном реке Дервенте, преко Растишта и Јагоштице.

Каже да акције чишћења Таре организује почетком пролећа и на јесен, тако што свим заинтересованим љубитељима природе бесплатно понуде смештај у планинарском дому.

„Чистимо цео део око Предовог Крста, да идемо даље нема смисла, људе позовемо да бораве код нас бесплатно за викенд петак, субота, недеља, они понесу своју клопу, ми им бесплатно дајемо смештај“, каже Милетић за наш портал.

Према његовим речима, то нису класичне велике дивље депоније, али се највише, 90 одсто се прикупља пластика од хемикалија, амбалажа од уља за ланце моторних тестера, нафте, гаса, бензина. Извлачили су и шпорете смедеревце, каучеве, троседе, седишта аутомобила.

„То је нешто што бацају локалци, најмање ђубрета донесе туриста, он ће да баци пластичну флашицу, опушке, папирну марамицу, кутију од цигара“, додаје Милетић.

Њему се, како каже, свидело што се у те акције укључују млађи мештани, који су помагали својим возилима и који су сами прикупљали отпад.

Са старијима је како каже мало теже: „Мислим да млађи разумеју колико је екологија важна, поготову за ово место да се правилно развија, да има неку будућност и за њих и за њихове породице“.

Фото: Нова Економија / Тара

Милан објашњава да се једном у те акције укључио и Национални парк Тара, али да су тада дошли радници тог предузећа који воле Тару и брину о њој. Према његовом мишљењу, у том предузећу треба да се преиспита пословна пракса ескплоатације шума, иако се на том послу остварује велики део прихода.

„На Предовом Крсту нема ниједан контејнер, нама је најближи доле на Перућцу. Узмите једног просечног локалца који има пензију 150 до 200 евра, њему је свако спуштање до Перућца 10-15 евра трошак на бензин, да би бацио ђубре. Онда људи шта могу спале, шта не могу баце у поток“, каже саговорник Нове економије.

Он додаје да су проблем и сплавови на Перућцу, који у то језеро испуштају отпадне воде, иако се налазе узводно од градске плаже.

Други важан проблем према Милановом мишљењу је нерегулисан саобраћај у националном парку:

„Сада се и овде појављује велика количина квадова (малих, веома бучних теренских возла). Већином путева газдује национални парк, они имају могућност и обавезу да регулишу саобраћај, да дозволе или недозволе коришћење квадова“.

Милетић каже и да се не наплаћује улаз у Национални парк, као и да није пријатно када у шумама по цео дан раде моторне тестере.

Сматра да треба прошетати, сести са људима који управљају општином, националним парком, платити им одлазак до неких националних паркова у иностранству који наплаћују улаз и ефикасније управљају повереним природним добрима.

Ранко Милановић објашњава за Нову економију да већ постоји идеја о наплати улаза у Национални парк Тара, као и да је на путу од језера Перућац већ направљена једна наплатна рампа.

За другу чија је изградња планирана на путу према Добром пољу (пут који води и према чувеном ђачком одмаралишту на Митровцу) се већ годину дана чека грађевинска дозвола.

Наплата улаза је према његовим речима већ одређена одговарајућим законом и она се већ наплаћује у Националном парку Копаоник.

На Тари би коштала 300 динара по једном возилу и почеће када се изгради друга рампа. У оближњем Парку природе Шарган-Мокра Гора, већ се наплаћује пролаз близу граничног прелаза Котроман у износу од 200 динара по возилу.

Што се тиче вожње квадова, како додаје Милановић, опет је проблем у надлежности, јер полицију не интересују возила која не саобраћају на јавним путевима. Са друге стране, за шумске путеве који се понекад воде и на неке општине, надлежан је национални парк.

Међутим, није било решења, покушали су да се приликом промене Закона о заштите природе то уврсте у закон. Одговорено им је да управљачи природним подручјима имају довољно решења и овлашћења да то сами ураде.

Идеја НП Тара како објашњава садржи три решења: потпуну забрану квадова, да се одреде трасе којим могу да се крећу таква возила, док би трећа варијанта била да се дозволе само организоване туре са водичем, уз претходну најаву.

У НП Тара истичу и да је прошле године направљено преко 50 записника о нелегалног градњи. Процедура је таква да ренџери када изађу на терен траже дозволу за градњу и ако је нема евидентирају је као нелегалну. Касније инспекција утврђује да ли је градња заиста нелегална.

Милановић подсећа да надлежна општинска инспекција у последње три године није урадила ниједан надзор на Тари у вези са дивљом градњом, што је у свом извештајуз потврдила и Државна ревизорска институција (ДРИ).

„То је проблем јер се на одснову њиховог надзора преузимају друге активности. Наше службе треба да прате шта се дешава на терену, не мора то да буде нелегална градња, већ било која нелегална активност и да се то проследи даље надлежној инспекцији“, додаје представник НП Тара.

НП Тара је како додаје прошле године поднео и четири кривичне пријаве за неких седам нелегалних објеката. Током 2018. и 2020. године, како подсећа било је неких четрдесетак записника о нелегалној градњи.

„Ми као предузеће морамо да заузмемо неки јединствен став. Да се у случају да дође до неких неспоразума и проблемаа зна шта смо ми предузели по том питању“, напомиње Милановић.

Фото: Нова економија/ Чедомир Савковић

Сличне вести

Планирана искључења струје

Пливање за Часни крст на Перућцу

Чаршијске

ДОМ ЗДРАВЉА: Пацијенти умиру док особље прави журке у подруму испод ковид амбуланте

Чаршијске

Оставите кометнар

Ова веб страница користи колачиће како би побољшала Ваше корисничко искуство. Уколико се не слажете са овим то је у реду. Прихватите Прочитајте више