Најновије вести Чаршијске приче

Било једном једно језеро

Планина Тара. Заовине. Предео изузетних природних лепота. Скоро па нетакнута природа. Валовити предели, огромно пространство, понеки врх који се истиче, раштркана села са по тек пар кућа у којима, нажалост, ево већ неколико деценија нико не живи, сем понеки носталгичар за неким пређашњим, лепшим временима, који се вратио на кућно огњиште у коме је још као дете уживао у причама својих старих. Бежање од градске гужве, а можда још више од суноврата морала који погађа урбане средине задњих десетак година, тенденциозно убијајући све оно што је здраворазумско.

А и шта му више треба? Кисеоник, тишина, звуци природе… Продавница подалеко, прошетати је здраво, има туриста, ал’ има и скровитих места где се може изоловати да среди своје мисли и направи себи ужитак. Ментално здравље, предуслов за квалитетан живот.

Оно што овај део планине чини препознатљивим, свакако је језеро. Заовинско море. Да л’ је заовинско, да л’ заовљанско, сасвим је небитно. Битна је лепота и то она која смирује, плаветнило коме не могу одолети чак ни они најжешћи „морепловци“, којима „одмор без мора, није одмор“.

Настало као акумулација за потребе ХЕ Бајина Башта, преграђивањем Белог Рзава, спојено је са још пар мањих језера, те се допуњава са њима по принципу спојених судова. Рибљи фонд, богат. Купалишна атракција током врелих летњих месеци. И све то савршено функционише. Или је бар функционисало.

Није ово прича којом туристичка агенција позива своје клијенте на акцију. Напротив, ово је онако како би требало да буде, како је нормално, како је здраво. Друга страна је поприлично мрачна и тренутна ситуација је изузетно алармантна. Ово је апел за надлежне, а и вапај нормалног човека да се исти ти надлежни дозову памети и зауставе надолазећу, слободно можемо рећи, катастрофу!

„Стручност“ водећих у ЕПС-у је несто на шта се одавно указује као горући проблем. Функционисало је то, некако, до одређеног тренутка. А онда, крах…тотални. Узима свој данак, полако али сигурно, чувено напредњачко поштење „Миће печењаре“. Можда не толико сам он, колико запошљавање нестручног кадра, нормално, по партијској заслузи. Оператива пропада. Последице далекосежне. Фотеље удобне.

Било је питање времена када ће „мудрост“ менаџера доћи главе и нашем прелепом језеру, тачки која је обелоданила наше мало место целој Европи. Недостатак струје, коју, супротно свакој нормалној логици, увозимо и плаћамо огромне цехове, повлачи за собом у амбис и језеро. Испумпавање истог због потребе за електричном енергијом се наставља. Докле, не знамо. Знамо само да је локално становништво у страху за своја огњишта због клизишта која прете да се покрену, поново. Газда рибњака је такође у проблему, убијање рибљег фонда доводи и до замирања његовог пословања. Помера га човек, ал’ последице стручности наилазе стихијски, темељно уништавајући све пред собом. Постоје индикације (да преведемо на „напредни“ језик, јер и они читају ово: „причају бабе на пијаци“) да је једна турбина на РХЕ стављена ван погона због недостатка воде у језеру. Све у свему, један нормалан пејзаж исцртан четкицом „напредне“ уметности.

Честитамо другови и другарице напредњаци, Заовинско језеро је на историјском минимуму! Ушли сте у историју, свака част. Е сад, што ће тај историјски податак бити у рангу издаје Вука Бранковића или заговорника атентата на кнеза Михаила, није толико битно. Историја је историја, ко те пита. Мада, можда ће вас и питати…ко зна?

Д.М.Т.

Сличне вести

Радно време за празнике

Чаршијске

Заборављено обећање СНС: Бајина Башта три године чека тунел испод Кадињаче

Чаршијске

У суботу Трибалион на Тари

Оставите кометнар

Ова веб страница користи колачиће како би побољшала Ваше корисничко искуство. Уколико се не слажете са овим то је у реду. Прихватите Прочитајте више